beats by dre cheap

zar sam to sve prošao...

11 juli 1995 dan koji se nikada nemoze zaboraviti.tog dana sam pozelio sebi,babi.majci,braci rodbini prijateljima i svim poznanicima sretan put,put u nepoznato.samo se naslutiti moglo gdjece mo zavrsiti.to je bio dan kada sam i posljedni put neke ili mnoge od njih vidio.,,
U julu '95
dušmanin je poćeo Srebrenicu da mete.
Napali su sa svih strana
da unište što više muslimana.
Zdrav razum nije mogao da shvati
da do istrebljenja neće stati.
Zbog slabe opremljenosti naših vojnika
nastala je velika panika.
Otpori su jaki bili
al masovno ginuše civili.
Na kraju se do zakljućka dođe
da se u proboj ka Tuzli pođe.
Solucije nije bilo druge
u svima je breme bilo tuge.
Rastanak je predhodio sada
za opstanak grada izgubi se nada.
Bio je to dan užasa
u panici je bila masa.
Neprestani plać,dreka
huka granata i metaka.
Mnogi dreću,mnogi viću
neki se u krvi jedva miću.
Kaži mi ćovjeće kako da ZABORAVIŠ ovu priću.
U svom užasu tome
svako leti svome.
Grli se otac,grli mati
teško je to bilo shvati.
Mnogi su bez pozdrava ostali
jer se nisu pronašli.
Moglo je se samo naslutiti
šta nas ćeka,šta ce se dogoditi.
Svjesnost nije bila tada
još je za životom bila nada.
Rastanak od voljenih bića
to je posebna prića...
Kratko nada bi,do prve noći
kad se smrti pogleda u oći.
Civili su ošli pravo u ruke
a sposobni u proboj to su bile muke.
Sposobni kao i civili
dušmanima nisu bili mili.
Smrt nasta da vreba na svakom koraku
grad nam ljudi osta u potpunom mraku.
Za proboj dušmani su znali
pa su spremno nas doćekali.
Koristeći svu svoju tehniku
stvoriše nam ogromnu paniku.
Nastala je prava zbrka
a po šumi na sve strane trka.
Mrtva tjela ležala su svuda
sad da kreneš nisi znao kuda....
Ogromna su to prostranstva bila
pećine,potoci i guste šume posta la su mila.
Za opstanaktu se ljudi krili
jake kiše i gromovi bili su nam mili.
Mnogo toga na tom putu biješe
da pobiju dušmani sve htješe.
Al Gospodar ućini da smo preživili
pa da pišem šta se sve doživi
Mnogo toga ima da se piše da se broji
al mi tjelo poće da se znoji
od samog sjećanja čovjek se naježi
bili su to dani u životu naj teži.
Moram da se sjećam i da pišem
to je obaveza dok god dišem
to je obaveza svih preživili
da svoj doživljaj s ostalim podjelim.
Nek se zna istina da se neponovi
ljudi su slabi brzo se zaboravi.
Na Baljkovici prema Nezuku
osjetili smo naj veću muku
brisani prostor sve bunker do bunkera
strah je velik bio u zemlju nas tijera
od gladi se jedva insan kreto
al valja prepuzit sve to.
nije se znalo šte s koje strane tuče
mitraljez,bomba okolo buče.
sudbina bješe da se i to prođe
i do slobode konačno dođe
Niko nije mogo u to vjerovati
da će na slobodu svojom nogom stati
ljubili smo zemlju na kojoj stajasmo
suze radosnice poćet proljevasmo
Allahu se tada mnogo zahvalismo
što živi i taj belaj konaćno prođosmo.
Radosni osječaji brzo su nas prošli
saznadosmo da mnogi nisu došli
pnovo zavlada u nama tuga
nekom nema babe,brata nekom nema druga.
Dok smo na ovom svijetu tzžni će mo biti
al zli dušmanin istinu neće moći skriti.
Saznaće se sve šta su ućinili
proklinjt će sebe što su takvi bili.
Mnogi nas pitaju kako to sve izdržiti
svaki pravi vjernik može lahko shvatit.
Allah daje snagu robovima svojim
ja s Njegova Izvora svoju dušu pojim...

 

 

SREBRENICA-POTOČARI
http://11juli.blogger.ba
17/07/2008 23:42